Право на новчану накнаду има незапослено лице коме је у смислу прописа о раду престао радни однос отказом уговора о раду од стране послодавца без кривице радника и у случају престанка рада послодавца у складу са законом, а које је провело више од 12 мјесеци непрекидно или  са прекидима у осигурању од незапослености у посљедњих 18 мјесеци.

Новчана накнада се исплаћује у трајању од 1 до 18 мјесеци у зависности од дужине  проведеног времена у осигурању од незапослености:
а) преко 12 мјесеци – један мјесец ;
б) од двије године до навршене три године – два мјесеца;
в) од три године до навршених пет година – три мјесеца;
г) од пет година до навршених 10 година – шест мјесеци;
д) од 10 година до навршених 20 година – девет мјесеци;
ђ) од 20 година до навршених 30 година – 12 мјесеци;
е) од 30 година до навршених 35 година – 15 мјесеци;
ж) преко 35 година – 18 мјесеци.

Радник остварује наведена права и у случају када једнострано откаже уговор послодавцу због неисплаћених плата или доприноса у периоду дужем од три мјесеца.

Код поновног остваривања права на новчану накнаду у стаж осигурања се урачунава само стаж осигурања који је незапослено лице остварило послије примања посљедње новчане накнаде.

За вријеме док остварује право на новчану накнаду, незапослено лице такође остварује право и на здравствено и пензијско и инвалидско осигурање.

Остваривање права на новчану накнаду регулисано је Законом о посредовању и запошљавању и правима за вријеме незапослености („Службени гласник Републике Српске”, број 30/10, 102/12, 94/19, 112/23 и 114/25).